Perioralni dermatitis je hronična upalna dermatoza kože lica koja se najčešće manifestuje kao crvenilo i osip oko usta. Iako na prvi pogled može ličiti na akne ili rozaceu, perioralni dermatitis ima specifične kliničke karakteristike i zahteva drugačiji pristup nezi i lečenju.
Crvenilo je jedan od glavnih znakova upale kože, ali njegova lokalizacija, izgled promena i prateće senzacije često mogu pomoći u razlikovanju pojedinih dermatoza. Upravo zato razumevanje simptoma i uzroka perioralnog dermatitisa igra ključnu ulogu u pravovremenom reagovanju.
Kod svakog dugotrajnog ili izraženog crvenila kože važno je potražiti savet dermatologa radi postavljanja tačne dijagnoze i preporuke terapije.
Šta je perioralni dermatitis?
Perioralni dermatitis je hronična upalna dermatoza koja zahvata područje oko usta, a može se proširiti i prema nosu i očima. Najčešće se javlja kod žena mlađe i srednje životne dobi, ali se može pojaviti i kod muškaraca i dece.
Klinički se ispoljava sitnim crvenim papulama (kvržicama) koje mogu podsećati na akne, ali bez prisustva komedona (mitesera). Upravo odsustvo komedona jedna je od važnih razlika u odnosu na akne.
Koji su simptomi perioralnog dermatitisa?
Simptomi perioralnog dermatitisa mogu varirati po intenzitetu, ali najčešće uključuju:
-
sitne crvene papule i osip oko usta
-
difuzno crvenilo kože
-
osećaj žarenja i pečenja
-
svrab
-
zatezanje i suvoću kože
-
pogoršanje nakon primene kortikosteroida
Koža je često osetljiva na dodir, a simptomi se mogu pogoršati nakon izlaganja UV zračenju, toploti, vetru ili agresivnoj kozmetici.
Koji su uzroci perioralnog dermatitisa?
Tačan uzrok perioralnog dermatitisa nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da nastaje kao posledica kombinacije više faktora.
Jedan od najčešćih uzroka perioralnog dermatitisa je dugotrajna primena lokalnih kortikosteroida, naročito kod osoba koje ih koriste u lečenju rozacee, seboroičnog dermatitisa ili akni. Kortikosteroidi mogu narušiti epidermalnu barijeru, povećati transepidermalni gubitak vode i smanjiti nivo epidermalnih lipida, uključujući ceramide.
Pored kortikosteroida, potencijalni okidači uključuju:
-
preteranu upotrebu okluzivne kozmetike (parafin, vazelin)
-
agresivnu ili prekomernu negu kože
-
fluoridne paste za zube
-
dekorativnu kozmetiku
-
hormonske promene (predmenstrualni period, trudnoća, oralni kontraceptivi)
-
UV zračenje i klimatske uslove
U osnovi se često nalazi narušena hidrolipidna barijera kože, što doprinosi osetljivosti i razvoju upalne reakcije.
Kako se leči perioralni dermatitis?
Lečenje perioralnog dermatitisa uvek treba da bude vođeno dermatološkom procenom i individualno prilagođeno težini kliničke slike.
Nulta terapija
Prvi terapijski korak često je takozvana nulta terapija, koja podrazumeva potpuni prestanak korišćenja svih topikalnih lekova i kozmetičkih proizvoda, naročito kortikosteroida i okluzivnih krema.
Kod blažih oblika, nulta terapija može biti dovoljna za postepeno povlačenje simptoma. Kod osoba koje su koristile kortikosteroide može se javiti inicijalno pogoršanje, poznato kao rebound fenomen.
Lokalna terapija
Ako nakon nekoliko nedelja ne dođe do poboljšanja, dermatolog može preporučiti lokalnu terapiju. U kliničkoj praksi najčešće se koriste:
-
metronidazol
-
eritromicin
-
azelaična kiselina
-
adapalen
Sistemska terapija
Kod težih oblika može se razmotriti sistemska terapija, najčešće oralni tetraciklini, poput doksiciklina ili minociklina. Odluku o sistemskoj terapiji donosi isključivo lekar.
U posebnim slučajevima, kada druge terapijske opcije nisu dovoljne, može se razmotriti i primena izotretinoina pod strogim medicinskim nadzorom.
Koliko traje perioralni dermatitis?
Trajanje perioralnog dermatitisa zavisi od težine simptoma i pravovremenosti terapije.
Blaži oblici mogu se povući u roku od nekoliko nedelja uz adekvatan pristup, dok teži oblici zahtevaju duži period lečenja, često 6 do 8 nedelja ili više. Oporavak je obično postepen i zahteva strpljenje i doslednost u pridržavanju preporuka dermatologa.
Šta ne koristiti kod perioralnog dermatitisa?
Tokom aktivne faze bolesti preporučuje se izbegavati:
-
lokalne kortikosteroide bez lekarskog nadzora
-
teške, okluzivne kreme na bazi parafina i vazelina
-
agresivne pilinge i kiseline
-
eterična ulja i potencijalne iritanse
-
preteranu upotrebu dekorativne kozmetike
Minimalistički pristup nezi često je ključan za obnovu epidermalne barijere.
Nega kože sklone perioralnom dermatitisu
Kod kože sklone perioralnom dermatitisu preporučuje se svedena rutina sa naglaskom na obnovu hidrolipidne barijere i smanjenje upalnih podražaja.
U takvim situacijama može se razmotriti korišćenje nežnih, hipoalergenih emolijentnih formulacija koje podržavaju funkciju kožne barijere. Skintegrina Spectra razvijena je kao serumska emulzija emolijentnog tipa namenjena nezi kože sa oštećenom barijerom i povećanom osetljivošću.
Prilikom odabira proizvoda važno je izbegavati potencijalne iritanse i održavati rutinu što jednostavnijom.
Često postavljana pitanja o perioralnom dermatitisu
Kako prepoznati perioralni dermatitis?
Perioralni dermatitis prepoznaje se po sitnim crvenim papulama i osipu oko usta, često uz osećaj pečenja i zatezanja. Za razliku od akni, obično nema komedona (mitesera).
Da li je perioralni dermatitis isto što i akne?
Ne. Iako može ličiti na akne, perioralni dermatitis nema mitisere i često se pogoršava primenom kortikosteroida.
Može li perioralni dermatitis proći sam od sebe?
Blaži oblici mogu se povući uz takozvanu nultu terapiju i uklanjanje potencijalnih okidača, ali je u mnogim slučajevima potrebna lokalna ili sistemska terapija koju propisuje lekar.
Koliko traje lečenje perioralnog dermatitisa?
Lečenje može trajati nekoliko nedelja, a kod težih oblika i 6 do 8 nedelja ili duže, u zavisnosti od terapijskog odgovora.
Da li je perioralni dermatitis zarazan?
Ne, perioralni dermatitis nije zarazna bolest.
Da li sme da se koristi šminka kod perioralnog dermatitisa?
Preporučuje se da se upotreba dekorativne kozmetike svede na minimum tokom aktivne faze bolesti kako bi se izbegla dodatna iritacija.
Napomena
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled dermatologa. Kod sumnje na perioralni dermatitis ili pogoršanja simptoma potrebno je obratiti se lekaru radi postavljanja dijagnoze i odabira odgovarajuće terapije.
Literatura
- Bukvic Mokos i sur. (2015). Perioral dermatitis: Still a therapeutic challenge. Acta Clinica Croatica.
- Searle i sur. (2021). Perioral dermatitis: Diagnosis, proposed etiologies, and management. Journal of Cosmetic Dermatology.
- Periša i sur. (2012). Perioral dermatitis as a consequence of prolonged use of topical corticosteroids. Medicina Fluminensis.